zenicaonline@gmail.com

Čovjek i pas u Zenici

pas-i-covjek

 

Piše: Kolekcionar52/Ibrahim Emić

 

 

Kod mene sve što napišem ima prefiks zenički, zeničko, zenička…e dragi Gradonačelniče neka ti je Bog na pomoći….

Nekako je, svako od nas u životu bio okružen, ili je u njegovoj neposrednoj blizini bio pas, da, cuko, ker, ćuko, šćene-štene…avlijaner što je popularno rečeno danas za one pse bez pedigrea, bez rodovnika…Danas kažu, napušteni psi, psi lutalice, psi sa ili bez pedigrea sa kojima se poigrala sudbina pa su ostali bez gazde, odnosno gazde su ostali bez psa, svoga kućnog ljubimca.

Nekada je to sasvim drugačije bilo. Pas čuvar, pas graničar, lovački pas, pas tragač, milconerski pas, Dedal i Ikar, psi u komšiluku starog SUP-a, pa i onaj pas kućni ljubimac koji je bio veoma rijedak u ono vrijeme. Sjećam se samo jednog psa, psa iz Inžinjerske zgrade na Jaliji, Lesi, ali sam naziv zgrade je kazivao da je to bila jedna privilegija imati psa i to kućnog ljubimca. Ali, mi smo imali svoju Lisku, psa ispred zgrade koga smo hranili i pojili, i igrali se sa njim. Naš ljubimac, naša privilegija. Hajde, to je dječije, valjda je sentimentalnost u pitanju.

Čovjek počinje ozbiljnije razmišljati o tim psima, kerovima….kada i on postaje ozbiljan, kada formira porodicu i počne se brinuti o porodici. Pas Medi, pas iz ratnog perioda, kratkih nogu a nekako podugačak. Došao jednog ratnog dana, legao ispred vrata i ne mrda. ,,Primio” se za čas. Isprati Damira do OŠ IGK, sačeka ga dok se nastava završi, i opet sutradan isto. Dok nije Damir došao tužan i rekao nam da je Medija, onog kratkih nogu i dugog trupa upucao šintor na njegove oči ispred lamele, ubacio ga u kombi i ispunio vjerovatno svoju normu za taj dan. Norma je bila u pitanju, gdje naći toliko pasa da se ispuni norma.

Hajde, nekako se prežalio Medi, ali šta sad? Iznošenje plana, znaš ima jedan Jusuf na Jaliji, oštenila mu se kuja Dalmatinera, prodaje Jusuf štenad. I ode njih dvoje kod Jusufa na Jaliju i izaberu štene koje je bilo najagresivnije, kuju, jer mužjaci su bili već prodani. Jedno štene kupi Haris Pašalić, drugo Hajro Ćuruković, treće Miran Fejzagić, četvrto mi…Ali ne lezi vraže…Naleti šteneščnjak, bolest kobna za pse. Vojni veterinari koji su bili smješteni u Streljani dadoše infuziju i Pia, kuja kojoj smo u međuvremenu dali ime preživi. Preživi i Harisov i Lutvin (Vulkanizer), i stasaše u prave rasne pse. Ali, Pia ima tragova bolesti, isuviše živa, bježi prva u podrum kada je granatiranje, a prva iz podruma kada osjeti da granatiranja više neće biti, i onda, pravac za sto, da završi naše započeto jelo. Oni kupili, a ja je izvodim napolje. Komšije iza stora vire i smiju se kada je tjeram u kuću, neće kuja, krugove pravi oko mene, sve dok ne naiđe Boško i ne vikne, marš kujo u kuću majku ti tvoju. Savije rep i u kuću. A ja već zakasnio na posao. Dođemo kući, Pia iskopala rupu u jastucima na ležaju, na krevetu, izglođala noge na stolicama , rat je, stvari nemaju vrijednosti, nije nam žao. Ujede jedno dijete, onako samo malo modro , nema otvorene rane, ali valja roditeljima naoči. Prošlo bez problema, brnjica iz Italije stigla, sad ne može ujesti ali može glavom udariti. Vrag odnio šalu.

Baš tada u Zenici otvoren ZOO magazin. Mlivić i Kemo ga otvorili na Talića brdu. Imaju svašta, čak i majmuna koji je prilikom transporta ujeo Sudu Brajlovića. Majmun nekulturan, izaziva posjetioce koji ulaze u ZOO magazin. Mlivić mi obećava da će mi naći udomitelja za Piu. Kaže da mi je pas neodgojen i nekulturan, ali da će se potruditi. Dolazi mi Zoran Blažević, teniser, slaže se da je taj pas za taj sport idealan, ono, lopticu ti donese kada je negdje krivo uputiš. Izdržao je Zoran sa njim jednu noć, sutradan ga vratio. Bračni par sa djetetom već nakon jedne kratke šetnje. Ujede Pia iz čista mira Damirovog druga, htio zagrliti Damira. Sutradan Pia u KPD u azil kod Vojne policije….od tada nismo čuli za nju. Lutvin i Harisov Dalmatiner su nas podsjećali na Piu kada bi ih ugledali.

Mjesto Pie dođe, i to sam bez ičijeg nagovora pred vrata nam mačak Žićo. Umiljat, po noći ispred vrata a preko dana po mahali. Skoči u garsonjeru na prizemlju i tu se šepuri. Žene u komšiluku jedna drugu pitaju je li ti danas bio Ibro. Nadili mačku moje ime. Nema cuka da ugroze mačka Žuću. A u Miše veliki Persijski mačak, svaki dan na prozoru. Žućo ga kopira. Postao Žućo dosadan, dolaze mačke, pa žućini mačići. Ja ih fino u kutiju, u Peglicu i u Lukovo polje, kod Otpada. Žena iz kuće galami, kud ćeš ih nama, imamo ih već koliko hoćeš. Ja ga naberem, mačići ostanu kod kuća kraj otpada. Dodijao Žućo sa svojim društvom. Fino u gepek i na Ušće. Izleti Žućo iz gepeka i nabra ga u obalu, a ja u auto i kući….Odem na odmor van Zenice, i nakon petnaest dana Damir mi javlja, vratio se Žućo. Kako će se vratit, preko Bosne, ima četiri kilometra. I zaista, Žućo izubijan, oko povrijeđeno, vjerovatno od silnih borbi na tuđoj teritoriji. Ostade Žućo ispred vrata…i jednog dana nestade, bio je već star….Pojaviše se i ovi psi lutalice, nema više mačke, ili rijetko.

U prodavnici kod Helvide se svakodnevno snabdijevamo. Malo štene ispred radnje, malo i mlado a na svakoga laje. Gazdarica radnje ga zove Bućko. Kaže, ovo šćene je pravi lopov. Jeste, slažem se, meni strgnuo sa štrika košulju jer se mogao provući kroz kapiju. Nosao košulju po komšiluku, igrao se sa njom. Malo porastao, hoće u avliju i glava mu zaglavi među šipke. Jedva ga izvučemo, ali, ne može ga se čovjek više riješiti. Prati do prodavnice, iz prodavnice, leži ispred kapije. Počeo i u grad izlaziti, i to sve do Kamentnog mosta, legne kraj Pašalićeve mesnice i čeka. Naiđem tim putem, on skoči na mene. Ljudi misle evo napada me, samo moje đe si ti i on mirno počne lizati ruku. Isprati do Borca i ode svojim putem. Pa opet dođe u Novu Zenicu, pa malo ispred mesnice kod Bosna auta…mudar neki pas. Izroni iz mraka, dođe do auta hoće u auto. A duša mu zakuhati sa drugim psima, on im kao predvodnik, pseća posla, što bi se reklo!!!!

About the Author

Related Posts

Leave a Reply

%d bloggers like this: