Zenica Online – novosti i price iz Zenice

1. maj – praznik koji slavimo pogrešno u zemlji koja ima 50% nezaposlenih. I Google nam je to pokazao

Piše: Hana Kazazović

Danas je jedan od praznika koji Balkanci najviše vole – praznik rada. Kažem Balkanci zato što se u čitavom regionu obilježava slično – neradom, obaveznim okretanjem ražnja ili roštiljanjem te ispijanjem velikih količina alkoholnih napitaka, najčešće piva. Uz sve to na kraju ide i masovno onečišćenje izletišta jer Balkanci još nisu savladali skupljanje smeća iza sebe nego ga po pravilu uvijek ostave razbacanog na sve strane.

Ove godine 1. maj pada u utorak pa su mnogi iskoristili tu činjenicu i napravili sebi mini odmor. U jednom BiH entitetu je zvanično 30. april proglašen neradnim pa su zaposleni u državnim institucijama dobili opravdanje da ne dođu na posao. Njihovo odsustvovanje se svakako neće pretjerano osjetiti jer i ostalim radnim danima se ne slomiše od posla. U drugom BiH entitetu 30. april nije zvanično bio neradni. Međutim, svi oni koji su imali potrebu da nešto urade u zvaničnim institucijama suočili su se sa činjenicom da su mnogi u svojim ličnim aranžmanima napravili sebi mali odmor. A i kako neće – vrijeme lijepo, idealno za proslavu negdje na moru.

A nije sve nekad davno tako zamišljeno. 1. maj se u suštini počeo obilježavati u čast radnika Čikaga koji su na taj dan davne 1886. godine izašli na ulice tražeći osmočasovno radni vrijeme. Ti njihovi protesti su završili tragično ubistvom 4 člana sindikata uz mnogo povrijeđenih. Nakon toga je grupa anarhista predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom organizovala demonstracije 4. maja u kojima je bačena bomba na policiju. Ubijeno je 7 a ranjeno 67 policajaca. Gradske vlasti su uhapsile 8 anarhista i osudile ih na smrt.

11. novembra 1887. četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, su pogubljeni. Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu. Umrli su zbog svojih riječi, ne zbog svojih postupaka.

250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju posramljenost ovim velikim sudskim promašajem i svoju solidarnost sa nepravedno pogubljenim radnicima.

Na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: “Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahtijeva i svoju klasnu solidarnost”.

Niko nije spominjao roštilj i nerad. Opet smo sve krivo shvatili i primijenili.

U državi Bosni i Hercegovini ima oko 50% nezaposlenih. I oni što su zaposleni se ne mogu pohvaliti uslovima za rad. Osmosatno radno vrijeme je odavno postalo misaona imenica, a o plati od koje se može živjeti životom dostojnim čovjeka mnogi samo mogu sanjati.

I pored toga mislim da u našoj zemlji neće biti organizovan bilo kakav protest. Nema ko, svi odoše roštiljati vodeći se parolom “Dobro je, samo nek’ ne puca”. Moguće i da neka politička stranka iskoristi ovaj datum za neki proglas, saopštenje ili nešto slično. Bliže se izbori, stranke su se probudile  i svako malo reaguju.

Inače, jedna zanimljivost za sve one koji se često furaju na to kako smo mi ne znam kako bitna i važna država. Google nas je opet ignorisao i nije nam dodijelio svoj Doodle povodom Prvog maja. Ako odete na google.hr ili google.rs danas vidjećete Google logo prilagođen Međunarodnom prazniku rada. Ako odete na google.ba naići ćete na obični Google. Razliku možete vidjeti i na slici na kraju teksta.

Čini se da čak i Google zna da nemamo razloga slaviti Praznik rada ovako kako ga slavimo.

Hana Kazazović