Zenica Online – novosti i price iz Zenice

Ćorkan nam se vratio

Piše: Damir Vučak
Fotografija preuzeta sa depo.ba

Na pedesetu obljetnicu Andrićeve Nobelove nagrade Haris Burina je Zeničane počastio jednom genijalnom monodramom, Ćorkanom, po meni najjačom ličnosti Andrićevog književnog opusa. Nemalo nakon objavljivanja te priče sam autor je rekao da svaka varoš ima svog Ćorkana. U potpunosti se slažem s tim.

Burina je po mnogima bio otpisan glumac čija karijera nazaustavljivo ide ka kraju. Da budem iskren i ja sam ponekad pomišljao na to, posebno nakon dvije uloge u predstavama “Švedsko srce moje majke” i “Siroti mali hrčki”. Ovom predstavom je zato pokazao da je sjajan performer a takođe i redatelj.

Ćorkan je lik čiji život se svodio isključivo na patnju ali nije dao drugima da je primijete. Kriza identiteta (otac, navodno turski oficir iz Anadolije a majka ciganka ga nisu nikada priznali) i nesretne ljubavi (prema Hadžiomerovoj Paši i posebno prema „Švabici“) su ionako napaćenu dušu glavnog junaka nepovratno uništile. Slijep na jedno oko i ostavljen da se brine sam o sebi, radio je sve što mu se naredilo da bi imao šta jesti i gdje prespavati. Sve što je zaradio to je i popio i onda svojim ponašanjem uveseljavao varoš.

Kompleksan lik Ćorkana je Haris maestralno odglumio i sve njegove strahove i boli približio oduševljenoj zeničkoj publici. Obzirom da je priča o Ćorkanu i Švabici pisana u trećem licu imao je tešku zadaću prenijeti to u prvo lice i napraviti monodramu. Scenografija koju je takođe potpisao Burina je bila izuzetna i dočarala je izgled jedne priproste varoške mehane a u momentu je od stolica sastavio i famoznu ćupriju na Drini. Muzičke minijature koje potpisuje Davor Sučić alias Sejo Sexon su još više doprinijele približavanju atmosfere Višegrada krajem devetnaestog stoljeća prosječnom gledaocu. Prepuno pozorište je sa oduševljenem pljeskalo par minuta odličnoj predstavi i odličnom glumcu Harisu Burini. Drago mi je zbog njega samog a i zbog našeg pozorišta da je predstava ovako dobro primljena od strane gledatelja.

Haris je rekao da je ova predstava njegov omaž našem nobelovcu ali i njegovom rahmetli ocu koji mu je ratne 1993. poslao paket u Touluse gdje se tada nalazio i u njemu je, između ostalog, bila iskopirana knjiga sa tekstom o Ćorkanu i Švabici. Još tada je imao u glavi realizaciju ovog projekta ali evo tek ga je sada uspio realizirati. Na sreću svih nas koji smo je pogledali…

Slični postovi

• May 22, 2012 -- Dodijeljene nagrade na XI festivalu BH drame Zenica 2012. (0)
• May 11, 2012 -- XI Festival BH. drame – poslastica za sve ljubitelje pozorišta (0)
• May 10, 2012 -- Radmila Preininger – In Memoriam (0)
• May 6, 2012 -- Program BNP-a za maj (0)
• April 27, 2012 -- Saopštenje BNP-a Zenica: Zašto na XI danima BH drame nema predstave „Gazi Husrev-beže ili: Bukagije“ (0)